Day Antunović: “Sretan Vam svaki dan !”

Pred  nama  je  još  jedan  Dan  Žena.

Obilježavate  li  ga,  držite li  do  njega?

Koliko  je  taj  praznik  više  uopće  bitan  i  kome?

Sjećam  se  da  sam  kao  djevojka  i  mlada  Žena,  kao  uglavnom  i  večina  Žena,  uistinu  držala  do  njega.  Godili  su  mi  pažnja,  poklončići  i  čašćenja  koja  su  katkad  bila  i  pretjerana,  uostalom  kako  to  Ženama  i  godi. No  vremenom,  stasavanjem  i  upoznavanjem  života  s  one  njegove  ‘životnije’  strane  počela  sam  i  na  taj  dan  gledati  posve  drugačije.

Naša  Ženska  umješnost,  upornost,  obrazovanje,  vrijednost  i  borbenost  doveli  su  do  toga  da  se  danas  i  same  možemo  počastiti,  ne  moramo  na  to  čekati  muškarce  i  neki  poseban  dan  u  godini.

Ako  nije  stvar  u  čašćenju,  pažnji  i  poklonima  ( što  godi  ali  nije  bitno )  u  čemu  je  onda  poanta  tog  dana?

Možda  u  poštovanju.

Naravno,  samo  što  i  pitanje  i  odgovor  izgledaju  banalno  u  vremenima  kada  je  i  poštovanja,  koje  Žene  svakodnevno  zaslužuju,  sve  manje.

A  možda  me  pisanje  ovog  članka  uhvatilo  na  ‘krivoj  nozi’  jer  sam  upravo  danas,  u  okviru  svog  posla,  radila  na  promicanju  humanitarne  akcije  čiji  je  cilj  prikupljanje  sredstava  za  pomoć  Ženama  žrtvama  obiteljskog  nasilja.

Čini  mi  se  da  sam,  što  više  razmišljam  i  pišem  o  ovoj  temi,  sve  ljuča  i  ljuča  na  mnogo  toga  pa  i  na  sam  taj  dan.

Zar  ne  mislite  da  Žene  ne  zaslužuju  posebno  poštovanje  i  svaki  drugi  dan?  Zar  nije  pomalo  uvrjedljivo  kada  nam  se  usiljeno  i  namješteno  posveti  nešto  više  pažnje  samo  taj  dan  zbog  njegova  imena  u  kojem  postoji  imenica  Žena?   Zar  mi  nismo  puno  više   od  puke  imenice  ‘Žena’:    i  majke,  i  sestre,  i  bake  i  sve  ono  što  svaka  od  tih  imenica  nosi  u  sebi.  Zar  mi  nismo  i  njegovateljice,  i  odgojiteljice,  i  spremačice,  i  kuharice,  i  ljubavnice,  i  suborci,  i  ortaci,  i  prijatelji…  i još  puno,  puno  toga…  baš  svaki  dan.

Zato  u  ovim  godinama,  kada  nisam  više  nedotaknuta  životom  kao  u  nekoj  mladenačkoj,  nevinoj,  ushićenoj  dobi,  ne  gledam  na  ovaj  ‘naš  dan’  tako  blagonaklono.  Kada  se  susretnem  s  lijepim  primjerima  poštivanja  i  čašćenja  Žene  tada  na  njega  gledam  s  pitanjem:  zašto  samo  jedan  dan  u  godini?  No,  kada  se  suočim  sa  sve  češćim  primjerima  maltretiranja  i  zlostavljanja  Žena:  tada  poželim  da  ga  uopće  nema.  Bolje  ništa  nego  ironija,  usiljeno  đentlmenstvo, posipanje  pepelom… poštenije  je.

Drage  moje,  ovo  veliko  slovo  Ž  na  početku  svake  ‘naše  imenice’  nije  grješka.  Svaka  od  nas  to  i  je,  Žena  s  velikim  Ž.

Sretan  vam  svaki  dan!

Day Antunović

Odgovori

Postavite i Vi svoju reklamu ovdje!